Čitava izložba pod nazivom “Zlo jutro” odvija su u fragmentima i zamišljena je tako da kao koherentna celina ne postoji. Rasparčani elementi koji se međusobno prepliću i stapaju u različitim medijima čine se kao niz flashbackova nekih maglovitih, somnabulnih scena koje se brzo smenjuju i obitavaju na ivici jave i sna. U moru elemenata i motiva poput kiše, grana, drveća, životinja i ptica primećujemo i lik samog umetnika u formi njegovog alter ega Aljeksa koji umetnik uvodi u ovu seriju. Pomalo zlokobno i sablasno umetnik prikazuje svoje nasmejano lice na praznom polju dok se u daljini nazire mrtvo, ogoljeno drvo. Ovaj autoportret predstavlja važan korak u razumevanju ovog projekta. Sve što vidimo na ovoj izložbi je direktan, nefiltrirani, sirovi produkt umetnikove mašte duboko uslovljen životom u savremenom svetu.