REMains je izložbeni koncept umetnice Marije Nikolić (Veštica) i Sofije Ruzić (Ruža), koji istražuje prostor sna kao mesto preplitanja ličnog i kolektivnog, realnog i začudnog. Komunicirajući jezikom apsurda, izložba se bavi onim secanjia koji ostaju od sna nakon buđenja. Fragmenti. Nelogični spojevi. Emocionalni tragovi. Prozori u različite slojeve podsvesti.
Pozivamo posmatrača u naš svet snova da se kreće bez jasnog početka i kraja, oslanjajući se na intuiciju, asocijacije i lične projekcije.
Snovi koje sanjamo nisu paralelna realnost, već precizna, iako izobličena, mapa savremenog života. Ono što od njih ostaje jesu tragovi istine za koje na javi često nemamo vremena, prostora ili hrabrosti da prepoznamo.
Kontrast između ova dva vizuelna jezika ove dve umetnice gradi se između kontrole i preopterećenja. Jedan jezik funkcioniše kao potisnuti, unutrašnji pejzaž sna, a drugi kao njegova eksplozija u kolektivnu, bučnu noćnu moru savremenog života. Zajedno, oni mapiraju rascep između individualne psihe i sveta koji je neprestano proizvodi i preplavljuje.
U sparnom sumraku valja zabeležiti sledeću činjenicu: San i Stvarnost su blizanci, rođeni u istom trenu, ali ih pod ovim suncem niko nikada nije video zajedno.
San je rođen prvi. Bio je to lik nekako čudan, neuklopljen, uvek malo iskrivljen u odnosu na svet oko sebe. Menjao je lica i sobe brže nego što bi išta moglo da se zabeleži, pa ga niko nije ni pozivao u društvo. Java je zakasnila minut: nepokolebljiva, racionalna, uvek u pravu i u centru pažnje. Gde god bi se pojavila, San bi ostajao u senci, poput nečega što traje samo dok ga niko ne posmatra.
Živeli su u istoj kući, u smenama koje se nikad nisu poklapale. Kad bi San izlazio kroz jedna vrata, Java bi ulazila kroz druga, i u tom prolazu, na trenutak, kuća bi zadrhtala, ostavljajući iza sebe tragove koje ni jedno ni drugo nisu priznavali: fragment tuđeg razgovora, miris sobe koja ne postoji na mapi, ili ruku koja pripada nekom trećem.
Onda se, jednog dana, pojavila Veštica sa Ružom. Zastala je pred Snom, koji se po navici povlačio u ugao, i rekla mu sa ironičnim osmehom:
„Realnost je samo tvrdoglav konstrukt uma, dovoljno uporan da ga nazovemo stvarnošću, ali dovoljno krhka da nestane istog trena čim skrenemo u iracionalno. Java je samo San koji smo se dogovorili da zovemo stvarnim.“
I tada, po prvi put otkako je sveta, San nije osetio potrebu da se sakrije.
Sofija Ružić | Ruža je master likovne grafike i diplomirani grafički dizajner. Aktivno izlaže od 2011. godine i do sada je učestvovala na više od 30 grupnih izložbi širom Srbije i inostranstva od kojih su dve samostalne. Tetoviranjem se bavi od 2010. godine, čime zaokružuje svoje interesovanje za grafički izraz i proširuje ga na različite medije, istražujući odnos crteža, otiska i tela kao nosioca slike. Dobitnica je nekoliko nagrada i priznanja: Marko Krsmanović, nagrada za inovaciju, nagradu za najbolji rad uradjen na ručno pravljenom papiru, bronzanu pohvalnicu za najbolji plakat u okviru projekta “ Naš svet, naše sutra“.
Nikolić Marija | Veštica je vizuelna umetnica sa više od 15 godina iskustva u multimedijalnoj umetnosti. Master umetnosti stekla je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a zvanje mastera nauka na univerzitetu Politecnico di Milano u Italiji. Od 2022. godine vodi sopstvenu nezavisnu praksu, kroz koju realizuje autorske projekte i saradnje po narudžbini. Njeni radovi predstavljeni su na više od 50 lokalnih i međunarodnih izložbi, uključujući istaknute lokacije poput najvećeg bilborda na Times Square-u, galerije Art in Space u Dubaiju i muzeja Mad Arts Space na Floridi, i deo su i privatnih kolekcija širom SAD-a, Evrope i Azije. Njen multimedijalni pristup, koji obuhvata slikarstvo, instalacije, kod i blockchain, uključuje publiku kao gledaoca i saradnika istovremeno, izokrećući tradicionalno pripovedanje.