“Pjesnik je rekao da je poezija zaljubljena u svijet. U prisutnost. Njena priroda je upravo zbog toga tako naivna i nježna, jer ona ništa ne zna. Ona samo sluti. Njena slutnja nije opasna. Njeno naslućivanje ne ugrožava potragu za sobom. Potrebna je. I uvijek je spremna da se javi. Jednostavno, zbog nje kreneš da udišeš do iznemoglosti. Dok se ne udaviš od mirisa. Zbog nje poželiš da udahneš zemlju dok ne nestane pred tobom. Dok i sam ne nestaneš u mirisu zemlje koju toliko želiš da vidiš.” (Nemanja Mijović)

Smeštena u imerzivan čulni prostor, sound-poetry instalacija OSTATI BEZ DAHA umetničkog kolektiva NIBIRU ispituje poetsko iskustvo savremenog mladog čoveka. Kroz stvaranje zvučnih pejzaža, poezija se transformiše u auditivno iskustvo u kojem se referencijalno značenje potiskuje, a reč se otvara prema svojoj zvučnosti, ritmu i muzikalnosti.