Priviđenja, izložba Nemanje Podraščića
5. februar – 1. mart 2026.
Otvaranje izložbe u četvrtak 5. februara u 18h
Fotografski i video rad Nemanje Podraščića, poznatog kao dokumentovano, baziran je na njegovoj fascinaciji svakodnevnicom. Mapirajući dnevne tokove sa izoštrenom pažnjom i radoznalošću, on beleži prizore i interakcije koji većini lako promaknu. Ti prolazni trenuci, neupadljivi na prvi pogled, često otkrivaju nesklade, neobičnosti ili apsurde, dajući svakodnevnici emotivni naboj, intimnost i blagu nelagodu.
Izložba Priviđenja predstavlja radove nastale u Beogradu i Vojvodini, oblikujući diptih koji istražuje različite ritmove i perspektive svakodnevnog života, povezane istim načinom gledanja. U Beogradu, Podrašćić prati brz i promenljiv puls grada, hvatajući trenutke spokoja i haosa, sirovosti i nežnosti, melanholije i humora. U Vojvodini se ritam usporava, otkrivajući drugačije obrasce života, obeležene svojevrsnim intenzitetom i dramom. Obe serije fotografija reprezentuju dvostruki portret življenog iskustva, senzitivan na dinamiku između ljudi i okruženja.
Inspirisan vizuelnom antropologijom i dokumentarnim filmom, Podrašćić pristupa svakodnevici i kao učesnik i posmatrač. Zaobilazeći ustaljene konvencije predstavljanja lepog, on pronalazi značenje u sirovom, nesavršenom i zapostavljenom, preispitujući šta je vredno naše pažnje i sećanja. Njegova antropološka perspektiva oblikuje kako ono što beleži, tako i način na koji tumači scene pred sobom, opažajući u njima poetiku, humor ili tenziju.
Svaki kadar predstavlja fragment života u pokretu, otvoren ka mnoštvu priča i mogućnosti. Podraščić često spaja različite fragmente fotografija u deja vu kolaže, i time razotkriva suptilna ponavljanja, neočekivane veze i potencijalne tačke susreta, gradeći nove slojeve značenja.
Kroz njegov objektiv, prikazana je složenost, višeznačnost i bogata narativnost svakodnevice, satkana od trenutaka koji se pojavljuju i nestaju, gotovo poput priviđenja. Podrašćić sve njene učesnike tretira sa istim stepenom pažnje, bez hijerarhije, dajući vidljivost onome što je često na margini pogleda.
Prostirući se na dva sprata galerijskog prostora, izložene serije ukazuju na fotografski pristup ukorenjen u empatičnom opažanju različitih slojeva iskustva. Uhvaćeni u trenutku, ovi aspekti društvenog života, koji najčešće prolaze nezapaženo, naglašavaju napetost između margine i centra, vidljivog i zanemarenog, prisutnu u samoj svakodnevnici.
Iako ove fotografije retko nude jasne narative, one otvaraju prostor za promišljanje: o okolnostima u kojima su nastale, o ljudima, prostorima i situacijama koje beleže, kao i o onome što ostaje izvan kadra. Zadržavajući nas u samom činu posmatranja, pozivaju na prisutniji pogled na svakodnevicu i ono što često ostaje na njenim marginama.
Jelena Martinović