Šta je sećanje? Možemo li uticati na fragmente koji ostaju u nama i na načine na koje će nas oni oblikovati u budućnosti? Postojimo li izvan sopstvenog nasleđa?
Slovački skulptor, slikar i teoretičar umetnosti Alojz Rigl još početkom 20.veka piše : “Spomenik je najstariji i najoriginalniji izraz ljudskog stvaralaštva, podignut zarad specifične namene obeležavanja i održavanja čovekovih dela i događaja […] da ostane živ u mislima i sećanjima budućih generacija.
Izložba Kemila Bektešija i Bojana Stojčića pod nazivom “Kod spomenika u 7” koju kurira Bojana Jovanović, bavi se različitim aspektima ljudskog odnosa prema mestima sećanja, spomenicima, nasleđu, individualnom i kolektivnom sećanju, semantičkim i urbanističkim strukturama spomenika, društvenim, političkim i kulturnim mestima susreta, zaboravom, zanemarivanjem i postjugoslovenskim narativima u savremenim diskursima.
Dva umetnika nastoje da svojom saradnjom problematizuju ove poetike i kroz zajednički pogled na različite načine predstave lična i univerzalna iskustva.
Bekteši kreira sopstveni hram za junaka koji u njegovom životu zaslužuje spomen obeležje. Međutim, ideju ne zarobljava u nečitljivost sopstvene privatnosti, već unverzalnim jezikom stvara kolekvini prostor za posetioce u kojem omogućava individualnu interpretaciju svakog pojedinca u skladu sa njihovim iskustvima. Stojčić dobro poznate oblike iz našeg svakodnevnog okruženja stavlja u fokus i pojašnjava potrebu za donekle mehaničkim sastavljanjem i podsvesnim pronalaženje poznatih oblika sa kojima se susrećemo čitav život.
Zajedničko nasleđe i generacijska trauma na području Balkana sve nas neminovno spaja, ali nerešeni konflikti i politička tenzija koji i danas izazivaju neprijatnost postoje uporedo sa kolektivnim iskustvima povezanim traumom. Možemo li se osloboditi naizgled neraskidivih veza nasleđa i šta je ono čega lično želimo da se sećamo i čemu biramo da podignemo spomenik?
Dva umetnika nastoje da svojom saradnjom problematizuju ove poetike i kroz zajednički pogled na različite načine predstave lična i univerzalna iskustva.
